Akvaforeza predstavlja relativno novi metod unošenja aktivnih materija rastvorljivih u vodi, kroz i u kožu i direktno je prešla iz oblasti medicine u oblast kozmetologije. Za razliku od tradicionalnih metoda elektroforeze i fonoforeze, mehanizam transporta materija je potpuno drugačiji. Lekari i naučnici usmeravaju svoja istraživanja na mogućnost transdermalnog unosa lekova i biološki aktivnih materija u organizam. U poređenju sa tradicionalnim metodama, neinvazivni metodi unosa medicinskih i lekovitih materija odlikuju se izrazitim prednostima. Unos preparata „uz zaobilaženje” želudačno-crevnog trakta doprinosi smanjivanju unete doze lekova, kao i manjem opterećenju jetre. Sami pacijenti se lakše podvrgavaju i prihvataju metode koje ne narušavaju površinski sloj kože ili epiderm. Neinvazivne (bezinjekcione, beziglene) metode podrazumevaju odsustvo pojave komplikacija koje se javljaju prilikom tradicionalne mezoterapije na primer, osećaj boli, infekcije, modrice, hematomi, nekroza kože. U današnje vreme se primenjuju tehnologije kojima se neinvazivnim metodama kroz kožu aplikuju lekovite materije: spoljna terapija (kremovi, gelovi, paste, itd.), elektroforeza (jonoforeza), fonoforeza i elektroporacija (sinonimi su akvaporacija, elektropermebializacija, itd.). Za efikasno primenu lekovitih materija kroz kožu mora se prodreti kroz kožnu barijeru. Osnovni, sastavni deo te barijere predstavlja rožnati sloj epiderma koga čine keratinociti koji proizvode protein keratin. Na površini kože i u međućelijskom prostoru nalazi se velika količina lipida i fosfolipida, koji ne dozvoljavaju prolaz molekulima rastvorljivim u vodi kroz kožnu barijeru. Uz pomoć difuzije, kroz zdravu kožu mogu proći samo manji lipofilni molekuli. Za proces difuzije potrebno je duže vreme, koje se meri satima.
Jedan od uslova postizanja terapeutskog efekta jeste definisana koncentracija lekovite materije u tkivu, radi koje je potrebno povećati stepen propustljivosti kože. Kao tradicionalne metode transdermalnog prenosa materija smatraju se elektroforeza i fonoforeza. Ove metode su dobro poznate u oblasti fizioterapije i kozmetologije, međutim nemoguće ih je porediti sa injekcionim metodama zbog količine preparata koji se unosei. Prilikom elektroforeze lekovite materije ne mogu prodreti kroz celokupnu površinu kože, zbog jakog otpora rožnatog sloja epiderma, zbog čega se za prodiranje koriste odvodni kanali znojnih žlezdi i folikuli kože (Slika 1). Prilikom izvođenja fonoforeze postoji drugi tip ograničenja: efikasno se prenose isključivo materije koje su rastvorive u mastima. Mehanizmi transporta kod metoda elektroforeze i fonoforeze obezbeđuju prenos materija u malim količinima.
Relativno novi metod sa naučnom osnovom u kozmetologiji je elektroporacija. Elektroporacija se definiše kao strukturalna preraspodela lipidnih bislojeva (dvostruki sloj lipidnih molekula) membrane, kao unos DNK pod uticajem jakog električnog pulsa. Prilikom delovanja jakih električnih pulseva u membranama, dolazi do stvaranja većeg broja pora i povećanja propustljivosti membrane. Kroz membranu sada prolaze lekovite materije, koje inače ne bi mogle.
Slika 1. Putevi prodiranja lekovitih materija tokom elektrofereze folikuli i odvodni kanali znojnih žlezdi.
Vremenom je elektroporacija pronašla svoje mesto među metodama transdermalnog unosa lekovitih materija. Suština mehanizma elektroporacije se svodi na činjenicu da se, u dvostukom sloju fosfolipida koji čini osnovu membrane, formiraju privremeni kanali kojima se transportuju materije rastvorive u vodi. Takvi kanali nisu dugovečni (traju od mikrosekunde do sekunde) i zatvaraju se nakon prestanka dejstva elektične struje. Prilikom elektroporacije dolazi do intenzivnog povećanja propustljivosti membrane kožne barijere. Ovaj efekat se objašnjava formiranjem vodenih pora (akvapora) prilikom dejstva visokovoltažnih impulsa. Po podacima kojima danas raspolažemo možemo samo indirektno da potvrdimo stvaranje akvapora. Pretpostavlja se da je razmer tih pora mali manji od 10 nm, a rok trajanja takođe je kratak i iznosi od mikrosekunde do sekunde.
Slika 2. Zona propustljivosti prilikom elektroporacije. Lokalna transportna zona
Slika 3. Model formiranja pora u dvostrukom sloju lipida
Upoređivanjem kvaliteta i količine tretmana elektrofereze i elektroporacije dolazi se do zaključka da je transport molekula prilikom elektroporacije znatno obimniji, uz podjednaku količinu elektičnog naboja (Slika 2). Transport molekula kroz kožu čija se propustljivost povećava na račun velikog broja mehanizama poznata je činjenica (Slika 3).
Primećena je pojačana difuzija kroz pore transmembrane nakon dejstva serije električnih impulsa, kao i posle nje. Mehanizmi transmembranskog prenosa određeni su fizičkim i hemijskim svojstvima molekula. Transmembranska difuzija molekula deluje tokom procesa elektroporacije i određeno vreme nakon završetka procesa, što potvrđuje nastavljanje procesa transporta i apsorpciju lekovitih preparata i u periodu nakon elektroporacije. Na mehanizme ovog procesa utiče čitav niz faktora (Tabela 1), kao što su: električni impulsi, fizičko-hemijska svojstva lekovitih materija i sastav preparata.
Tabela 1. Faktori koji određuju efikasnost transdermalnog prenosa
| Električni parametri | Fizičko-hemijska svojstva lekova | Medicinski preparat (sastav i kompozicija) |
| intenzitet (voltaža) broj impulsa u seriji dužina impulsa lipofilnost |
napon molekularna masa struktura |
jonizacija pH vrednost vezivna funkcija |
Akvaforeza podrazumeva primenu različitih fizičkih faktora koji deluju sinergistički. Savremeni pristup kompleksnom razumevanju različitih fizičkih faktora poslužio je kao osnova za razradu metode akvaforeze. Kompleksna fizioterapija predstavlja primenu fizičkih faktora u definisanim intervalima uzimajući u obzir njihovu međusobnu povezanost. Istraživani su mehanizmi transdermalnih prenosa lekovitih materija, pri delovanju na tako kompleksni organ, kao što je koža čoveka. Kompleksnu proceduru akvaforeze moguće je sprovoditi u nekoliko etapa koje se međusobno dopunjuju:
- stimulacija laserom
- uvođenje aktivnih supstanci u kožu i potkožna tkiva
- stimulacija mišića i terapija interferencijom talasa
- limfna drenaža (ubrzavanje limfotoka i krvotoka)
Prva etapa – laseroterapija
Laseroterapija se izvodi uz pomoć visokointenzivnih terapeutskih lasera. Metabolizam unutar ćelija i mitohondralni procesi se aktiviraju uz pomoć crvenog lasera (Slika 5). Crveni laser intenzivira protok krvi i drenažu limfe i aktivira sistem antioksidacije.
Infracrveni laser (Slike 6, 6a, 6b) prodire duboko od 6 do 7 cm do molekula DNK, kiseonika i vode koji ga apsorbuju. On poboljšava regeneraciju tkiva i njihov metabolizam i izaziva hiperemiju.
Slika 5. Terapeutska metoda crvenim laserom
Slika 6. Terapeutski infracrveni laser
Slika 6a. Laseroterapija mekih tkiva lica
Slika 6b. Laseroterapija u cilju lipolize
Druga etapa elektroporacija
Elektroporacija (Slike 7, 7a, 7b) podrazumeva promenu propustljivosti ćelijske membrane pomoću električne energije čime se omogućava prolazak molekula DNK čime se stvaraju dopunski transepidermalni kanali ili akvapore koje značajno poboljšavaju transport jona kroz kožu, u poređenju sa elektroforezom i ultrafonoforezom.
Slika 7. Elektroporacija
Slika 7a. Elekrtoporacija kože lica
Slika 7b. Elektroporacija u cilju lipolize
Treća etapa mišićna elektrostimulacija i terapija interferencijom talasa
Transepidermalna elektrostimulacija (TEES) stimuliše poprečno-prugastu muskulaturu i nervne završetke što izaziva jačanje ili ravnomernu preraspodelu tonusa poprečno-prugastih mišića. Primenom interferencijalnih talasa (Slika 8) izaziva se skraćenje glatkih mišića, ubrzavanje krvotoka i limfotoka. Povećava se oksigenacija tkiva i ubrzava metabolizam, a takođe se poboljšava neuromišićna provodljivost. Osnovni efekti terapije interferentnim talasima su stimulacija nervnog sistema, krvnih sudova, lipolize, mišića, itd.
Slika 8. Terapija interferencijom
Slika 9. Limfna drenaža mekih tkiva lica
Slika 9b. Limfna drenaža udova
Četvrta etapa – limfna drenaža
Impulsni talasi srednje ili niske frekvencije stimulišu krvotok i limfotok, delujući i na skeletne mišiće (aktiviraju se mehanizmi snabdevanja mišića i vena kiseonikom), stimulišu se glatki mišići venskih i limfnih sudova (Sllike 9a, 9b). Efekti koji se dobijaju odgovaraju drenaži tkiva, deluju protiv otoka, ubrzava se izbacivanje krajnjih produkata metabolizma iz intersticijalnih prostora (tečnost između ćelija).
Akvaforeza se primenjuje u cilju korekcije starosnih promena na koži, bora, liftinga, pri terapiji celulita i lokalnih masnih naslaga. Tako široki spektar primena moguć je zahvaljujući kombinaciji uzajamno povezanih faktora laserskog dejstva, elektroporacije i elektroterapije. Prema podacima iz literature, za transdermalni prenos materija moguće je koristiti niz preparata rastvorivih u vodi koji se primenjuju prilikom elektroforeze i mezoterapije.
Preparati mogu da sadrže aktivne komponente kao što su: D pantenol, alantoin, ekstrakt bršljena, ženšena, aloje vere, mangan sulfat, karbamid, silicijum, natrijum, adenozin, nikotinamid, tirozin, adenozin, manitol, mangan, kofein, L-karnitin, asparaginska kiselina, glutaminat, DL-metionin, L-valin, ulje cimeta itd. Neophodno je pravilno doziranje i nanošenje lekovitih preparata o čemu se često govori. Kontraindikacije za primenu akvaforeze su: oboljenja krvnih sudova srca, poremećaji krvotoka, poremećena regulacija sistema zgrušavanja krvi, grozničava stanja, akutne infekcije organa, maligna oboljenja, epilepsija i psihička rastrojstva, individualna netolerantnost na delovanje lasera, narušena celovitosti epiderma, alergije na preparate koje se koriste za tretman, itd.
Komplikacije koje su opisane u udžbenicima mogu se podeliti u dve grupe:
- alergijske reakcije na aminokiseline i vitamine koji ulaze u sastav preparata i izazivaju kontaktni dermatitis i koprivnjaču.
- vegetativne poremećaje koji se iskazuju kao sniženje arterijskog pritiska i vrtoglavice koje se javljaju kao netolerancija prema elektroterapeutskim metodama.
Svi se slažu sa činjenicom da savremena kozmetologija mora da primenjuje metode koje su medicinski i klinički dokazane i oprobane, što se retko dešava, a često zanemaruje. Neophodno je imati u vidu rad naučnika koji su putem ispitivanja došli do objektivnih rezultata i ocena tretmana akvaforeze. Sa ciljem objektivnog sagledavanja ove metode, pri kombinovanom delovanju četiri etape akvaforeze, izvedena su klinička ispitivanja putem metode izotopne limfoscintigrafije, a pacijenti su podeljeni na kontrolnu i eksperimentalnu grupu. Dokazano je da kontrolisani prenos lekovitih materija u organizam predstavlja veoma složen proces. Neinvazivnost i nepostojanje bola prilikom ove metode neosporne su prednosti u poređenju sa tehnologijama u kojima se koriste injekcije, ali je potrebno pozabaviti se daljim kliničkim i laboratorijskim ispitivanjima, kako bi se ova metoda detaljno obrazložila i kako bi se dobio odgovor na sva medicinska pitanja u vezi sa njom.
Slika 10. Mesto nanošenja preparata koji je označen radioaktivnom supstancom
Slika 11. Druga etapa akvaforeze – elektroporacija u ekspreimentalnoj grupi
