Boje – njihovo očekivano i neočekivano dejstvo

Napisano u kategoriji: Wellness i spa

Ako bi smo se zapitali koliko ukupno ima boja, ne bismo našli jedinstven odgovor. Svaka kultura nudi svoje tumačenje boja. Tako na primer, Papuanci Tangma koji žive u planinama imaju imenice za samo dve boje – „muli“ kojom označavaju crnu i zelenu boju i „mola“ kojom označavaju belu, crvenu i žutu, a kako bi objasnili o kojoj boji je reč dodaju precizno odabranu reč. Vijetnamaci imaju četiri osnovna naziva za boje i nebrojeni niz dodatnih objašnjenja za nijanse. Od reči „plav“ proizlaze 42 oznake koje podrazumevaju sivu, plavu i zelenu. U modernim studijama se tvrdi da čovek, u normalnim uslovima, razlikuje od 20 000 do 200 000 različitih nijansi boja. Boja se teško utvrđuje kada čovek oseća intenzivan strah, nemir, uzbuđenje, bol ili se jednostavno loše oseća, kao i u polutami ili uz zaslepljujuću svetlost. Dobar kolorista može da razlikuje čak do milion različitih nijansi. U svakoj kulturi postoji osnovni niz boja, jedan narod je pronašao jednu a drugi drugu boju, davali su im različita imena koja su proizašla iz potrebe, uslova života i aktivnosti.

U ruskoj kulturi postoji sedam osnovnih boja: crvena, narandžasta, žuta, zelena, svetlo plava, tamno plava i ljubičasta. Sedam boja su čisto uslovna stvar, moglo ih je biti 4 ili 9. Sedam boja je podstaklo velikog Njutna da tih sedam boja poveže sa sedam nota. Međutim, Leonardo da Vinči je smatrao da postoji samo pet osnovnih boja. U suštini postoje samo tri osnovne boje – žuta, crvena i plava, sve ostale boje se dobijaju mešanjem raznih količina osnovnih boja. Na primer, narandžasta se dobija mešanjem crvene i žute, zelena – plave i žute, ljubičasta – plave i crvene. Od njih se može dobiti beskonačno mnogo različitih nijansi: na primer, ukoliko narandžastoj dodamo veću količinu crvene boje – dobićemo zagasito narandžasto crvenu boju, ukoliko dodamo više žute – dobićemo žuto-narandžastu i tako u nedogled, sve dok ljudsko oko može da razazna različite nijanse.

Spektar boja je povezan sa određenim psihološkim značenjima, tako da svaka boja ima različito dejstvo na nas same. Upoznaćemo se sa delovanjem žute i narandžaste boje.

bojeŽUTA BOJA – predstavlja najsvetliju boju u spektru. Osnovno osećanje koje ova boja izaziva jeste toplota i energija, lakoća i svetlost, radost, jasnoća, optimizam – sve ono što nas podseća na sunčevu svetlost. To je prva i najintenzivnija asocijacija koja se zasniva na genetskoj osnovi. Žuta je boja sunca, ona je lagana i jasna, podstiče interesovanje za spoljašnji svet, pobuđuje želju za kontaktom i aktivnošću, doprinosi jasnom i logičnom izražavanju misli. Zbog toga su oratori u Starom Rimu nosili nakit sa citrinom – žutim kamenom. U srednjevekovnoj Kini žutu boju nije smeo da nosi niko osim cara. Veliki Gete (koji je svoje delo o teoriji boja cenio više od svog poetskog stvaralaštva) napisao je poznati traktat „Učenje o bojama“. U njemu kaže da žuta boja u svojoj vrhunskoj čistoti poseduje svetlost prirode i odlikuje se jasnošću, veseljem i nežnom lepotom. Zbog toga je žuta boja prijatna za oko – bilo da je na odeći, zavesama ili tapetama. Zlato u čistom obliku (naročito ukoliko ima i sjaja) nudi nam novu i uzvišenu sliku o toj boji, isto tako i jarko žuta nijansa na blistavoj svili ili satenu budi lepa i pozitivna osećanja.

Na fiziološkom planu, žuta boja, više od bilo koje druge, stimuliše vid – povećava oštrinu vida i stabilnost, uvećava brzinu percepcije. Žuta boja utiče na bolji apetit i peristatiku želuca i creva, smanjuje grčeve (mada nešto slabije nego narandžasta). Međutim, ukoliko se pretera sa žutom bojom, ona ima suprotan efekat – izaziva osećaj nepoverenja, podseća na lakovernost, popustljivost. Setimo se da je žuta boja boja nepoverenja, dok na Tibetu ljubomoru nazivaju „žutim okom“. Setimo se takođe „žute štampe“, itd. Posebno je neprijatna žuta boja sa primesama crne; takva boja se smatra odvratnom i prljavom. Gete je pisao o negativnoj percepciji „Tako neprijatan utisak ostavlja kada se žuta boja povezuje sa nekim nečistim i grubim površinama, kao što je obična čoja, kučina i slične tkanine gde se žuta boja ne može javiti u svom punom sjaju. Pored toga, beznačajno i gotovo neprimetno dodavanje boje pretvara prekrasan utisak vatre i zlata u osećaj odbojnosti, dok boju koja izražava počasti i plemenitost pretvara u boju sramote, odbojnosti i nezadovoljstva. Tako su se pojavili žuti šeširi koje su nosili siromašni dužnici, žute trake na rukavima Jevreja”.

Međutim, bez obzira na sve to, svetlo-žuta boja izaziva izuzetno pozitivne asocijacije u našim mislima.

Tako se i preporučuje, prilikom organizovanja kancelarije, korišćenje žute boje, ali ne u velikim količinama. Velike doze žute boje izazivaju suvišne osećaje pohlepe, dok manje količine žute boje – stimulišu mozak i povećavaju aktivnost mentalnih radnji. Umerene doze žute boje doprinose uspehu pregovora budući da stimulišu moždane aktivnosti i povećavaju efikasnost mentalnog napora. Umerene doze žute boje doprinose uspehu pregovora budući da stimulišu napore za pronalaženje kompromisa. Za razliku od srednjevekovne Kine, danas svaki čovek može da odeva žutu odeću, ne rizikujući da bude kažnjen. Odeća žute boje veoma je atraktivna. Izaziva interesovanje, ali ne sa seksualnom konotacijom, kao kada je reč o crvenoj boji, već interesovanje za ličnost te osobe. Američki psiholozi su sproveli eksperiment: obukli su devojke u kupaće kostime različitih boja i dozvolili muškarcima da ih pet minuta posmatraju. Devojke su potom zamenile odeću i ponovo bile prikazane muškarcima. Zadatak muškaraca se sastojao u tome da zapamte u kojoj boji kupaćeg kostima je bila određena devojka. Došlo se do saznanja da su sve devojke i boje pogađane sa sigurnošću od 60-70% osim onih u crvenoj boji, devojke u crvenim kupaćim kostimima uopšte nisu prepoznali jer je sva pažnja bila prikovana na crvene kupaće kostime, tako da niko, za to kratko vreme, nije obratio pažnju na lice. Delovanje boja je teško proceniti, budući da svaka boja deluje na podsvest. Neki put čovek na saznajnom nivou ne može da objasni svoje postupke, napr. kada treba postaviti vazu na beli krug ili kvadrat ili ljudi se trude da bace pikavac cigarete da ne bi isprljali belu površinu. Žuti zidovi učionica i hodnika manje provociraju učenike na nestašluke. Hirurg preciznije uočava pribor ukoliko je pult obojen nekim toplim tonom, itd. Rezultati studija ukazuju da naš mozak nije samo tvorac boje kao takve, već i njenog značenja.

bojeNARANDŽASTA BOJA – dobija se mešanjem crvene i žute boje, u sebi sadrži karakteristike obe boje iz kojih je nastala, toplinu i mekoću vatre i sunca. Ova vrsta strasti koju izaziva ova boja, nije tako precizna i produhovljena kao što je to boja iskonske seksualnosti na koju asocira crvena. Narandžasta boja greje unutrašnjom, nežnom leptom ali ne tako agresivno, kao crvena. Ova boja narušava fizičke zakone: iz celog spektra boja ona se smatra najtoplijom. Najduži talas uzbuđenja pri posmatranju crvene boje iznosi 800-650 n/m. Kod naranžaste boje te vrednosti iznose 640-590 n/m, ali psihološka istraživanja ukazuju na jači intenzitet narandžaste boje: kod ljudi je prirodno usađena asocijacija na narandžastu boju kao na nešto toplo i blago kao sunce, a ne na užareno ili hladno, sa veselim iskrama vatre koje greju, a koje ne mogu da naškode. Narandžasta boja je veoma optimistična, ona pobuđuje osećaj radosti, veselja, uspeha, intenzivira ljubav prema životu i osećaj ispunjenosti životnih želja, jača čovekovu volju, čini ga tolerantnijim u odnosima sa drugim ljudima. Na fiziološkom planu, narandžasta boja deluje kao stimulans – povećava se snaga mišića, radne sposobnosti, intenzivira se funkcionisanje vegetativnog nervnog sistema. Ova boja vrlo malo ubrzava cirkulaciju krvi, ali se pritisak ne povišava, dok se učestalost disanja i puls ubrzavaju gotovo neznatno. Narandžasta boja intenzivno deluje na varenje hrane: povećava apetit, primetno ubrzava funkciju želuca i creva. Upravo zbog toga, narandžasta boja se preporučuje za ukrašavanje enterijera kafića, restorana i bistroa. Narandžaste posude, čaršavi, salvete – sve to doprinosi boljem apetitu, dok su neke hladne boje, kao što su plava, siva pogodne za ukrašavanje stola, ukoliko je klijent na dijeti. Međutim, kao i bilo koja druga boja, prilikom preterane upotrebe ove boje može se izazvati preveliko uzbuđenje, glavobolja, čak i vrtoglavica.

Shodno tome, sa narandžastom bojom treba pažljivo upravljati u prostorima gde provodimo mnogo vremena ili gde se odmaramo (gostinske sobe ili spavaće sobe).

U studijama G.E.Breslava postoje interesantni podaci o narandžastoj boji: „Ne voli svako narandžastu boju, na primer, debele ili frigidne žene, kojima se, kao što znamo, ne dopada njeno seksualno razdražujuće dejstvo niti stimulisanje apetita koje ova boja izaziva”.

Na kraju, treba reći da se shvatanje boja menja kako vreme prolazi, da ono u mnogome zavisi od našeg fizičkog i emocionalnog stanja. Svakoga jutra, birajući boju odeće koju ćemo obući, mi podsvesno pomažemo sebi da dostignemo psihološki mir i unutrašnju harmoniju.