Ovo je područje gde se kozmetologija prepliće sa dermatologijom. Nije lako odrediti granicu i kozmetičarke opteretiti dermatologijom. Ovde će biti izložene prvo promene koje se najčešće pojavljuju na licu. A zatim i neke druge (najčešće) kožne bolesti.
1. Eritem (crvenilo)
je najčešći simptom u dermatologiji. Može biti aktivni (kada su prošireni arteriski kapilari) i, pasivni (kada su prošireni venski kapilari). Na licu se još viđaju kuperoze i teleangiektazije koji prestavljaju poseban vid proširenja krvnih kapilari. Zapravo to je stepenast proces proširenja sudova koji ide ovim pravcem: eritroza-kuperoza-rozacea-akne rozacea-rinofima (patološke promene na nosu).
2. Seboreja
Sebum (loj) stvara se u lojnoj žljezdi, a izlučuje se kroz otvor kroz koji izlazi stablo dlake. Sebum je neophodan za podmazivanje kože i život. Izuzetno retko (na sreću) rađaju se bebe bez lojnih žljezda. Nazivaju ih arlekin (pajac) bebama. Žive dan, dva. Tako stravično izgledaju, da ih babica ne pokazuje nesrećnoj majci. Jedna takva beba je bila inspiracija Spilbergu za ,,osmog putnika. U pubertetu pod dejstvom polnih hormona dolazi do pojačnog lučenja loja. Posebno na takozvanim seboroičnim regionima. Na licu nazolabijalne bore (pored nosa) na čelu, kosmatom delu glave (kapilicijumu), iza ušiju. Kod muškaraca i na prednjem delu grudnog koša. Znak seboreje je uočljiv (masna koža). Vrlo često na ovim delovima, dolazi do zapalenja (Dermatitis seborrhoica). Javlja se eritem (crvenilo) i sitno ljuspanje (deskvamacija).
3. Poremećaji pigmentacije
Gubitak pigmenta se viđa kod Vitiliga. Pojačana pigmentacija se najčešće viđa kod pigmentnih mladeža (nevus) i hloazme u trudnoći.
4. Folikulitis –Akne
Zapalenje ležišta dlake(folliculitis) se često sreće. U pubertetu, polni hormoni utiču na stimulaciju lojne žljezde. Preterano stvaranje loja i obrušavanje zidova folikula, dolazi do njegovog zapušavanja. U najkraćem rečeno tako se stvaraju miteseri. Oksidacijom sebuma stvara se tamna substanca (miteser). Na takvom terenu vrlo često se stvaraju akne.U nastajanju akni,pored seboreje, značajna je predispozicija (naklonost), i nasleđe.
5. Strije
To su atrofične promene kao posledica oštećenja vezivnog tkiva. Najčešće se javljaju u trudnoći i kod osoba koje su bile gojazne, pa su naglo smršale. Iako se smatra da su strije posledica enormnog rastezanja, izgleda da su odgovorni i neki hormonski faktori.
6. Celulitis
Celulitis je lokalna lipodistrofija kože, odnosno oštećenje vezivnih i masnih struktura u koži. Celulitis se daleko češće javlja u ženskoj populaciji. Koža dobija izgled pomorandžine kore ako je palpiramo (stisnemo prstima). U daljom toku ovakve promene su vidljive i bez palpacije. U razvoju celulitisa mogu se uočiti 4 faze. U krajnjoj fazi, struktura derma je ozbiljno oštećena, a ispoljavaju se bolne senzacije. Uzrok celulitisa je kompleksan i čine ga mnogobrojni faktori u kome dominiraju štetni agensi (spoljašnj i unutrašnji), naklonost (predispozicija) i nasleđe.
7. Mladeži
Od trenutka kada se spoje ženska i muška polna ćelija počinje organogeneza koja traje 9 meseci. Ćelije se razmnožavaju u tkiva i organe u tačno genski programiranom algoritmu. Ali neke ćelije u koži izmaknu kontroli zbog nekih teratogenih faktora (lekova na primer). Tako nastaju mladeži (nevusi) koji se zapažaju već pri rođenju ili u kasnijoj fazi života. Značaj mladeža je u tome, što imaju latentan (skriveni) potencijal za dalji rast pa se mogu menjati. Za mladeže važi pravilo: ne diraj ga i on tebe neće dirati.
8. Keloidi
Pri svakoj većoj povredi kože dolazi do stvaranja keloida (ožiljaka) kod svih osoba. Veličina keloida zavisi od stepena povrede i regiona kože. Ali kod nekih osoba ožiljak se nenormalno stvara u odnosu na povredu kože. Keloid je estetska mana, ali može biti i funkcionalna ako lokalizacijom ometa pokretljivost. Problem keloida je taj što se ne mogu rešavati hirurški (jer nose rizik stvaranja još većeg ožiljka). Za to služe neke druge metode (ultrazvuk, biolaseri…).
9. Maligdne promene na koži
Za kožu je vezan još jedan paradoks. Na koži se javlja najdobroćudniji rak – bazaliom. Na drugoj strani, na koži se javlja i melanom. On je skoro najzloćudniji tumor, ne samo u dermatologiji nego i u medicini uopšte. Melanom je češći kod nordijskih naroda. Samo da pomenemo da je pomoću dermoskopa i kompjuterskog algoritma data metoda procene da li se neki tumor može svrstati u melanom ili ne.
10. Najčešće kožne bolesti
a. Kontaktni dermatitis – Ekcem
To je najčešća bolest kože. U najkraćem može se reći da postoji tri grupe štetnih materija: iritativne, detritivne i alergijske. Tako nastaju i oblici kontaktnog dermatitisa.
CD irritata nastaje kod svake osobe koje kraće ili duže dolazi u dodir sa iritirajućom substancom;
CD detritiva dolazi kod svih osoba koji dolaze u dodir sa deterdžentima bilo koje vrste. Zapaljenje nastaje, kad se otopi zaštitni plašt kože i blokira barijerna funkcija kože;
CD alergica. To je zapravo pravi ekcem. Nastaje usledponovnog dodira sa alergenom. Svaka osoba ukoliko po drugi put dođe u dodir sa alergenom, inicira u sebi alergijsku reakciju. Ali na scenu stupa kočioni sistem koji zaustavlja alergijsku reakciju. To se dešava u 97% u populaciji. Kod 3% osoba ovaj kočioni mehanizam nije dobar. Samo kod njih se ispoljava ekcem.
b. Psorijaza
To je najpoznatija kožna bolest, nepoznatog uzroka. Ranije je bilo spomenuto da je proces keratinizacije (sazrevanja bazalnih ćelija epiderma) četiri puta brži nego kod zdravih. Osnovni simptomi su eritem (crvenilo) i deskvamacija (perutanje). Tipična mesta su kolena, laktovi, kosmati deo glave. Ali može se javiti na bilo kom mestu na koži i u bilo kom starosnom dobu.
c. Mikoze (gljivična obolenja kože)
Prethodno je pomenuto, da preterano znojenje i slabo isparavanje znoja sa kože, može da promeni kiselost (pH) kože.To je značajan podsticajni faktor nastanka mikoze. Ovde treba reći da se dijagnoza mikotičnog obolenja može dokazati: nativnim pregledom, zasejavanjem na podloge i Wud-ovom lampom.
d. Urtikaria – Koprivnjača
To je specifična reakcije kože i sluznica na alergene. Ogroman broj substanci mogu da budu alergeni; bilo da dolaze iz spoljne sredine ili da deluje preko unutrašnjosti organizma. Počev od koprive (otuda naziv koprivnjača), preko hemijskih substanci. Veliki deo alergena utiče preko digestivnog trakta (kroz želudac i creva). To su hrana (jagode, sir, mleko, itd). Veoma često urtikaria nastaje usled korišćenja nekog od lekova. I u sveobuhvatnom pogledu, alergija, se može ispoljiti na kolegu, koleginicu, taštu, zeta, šefa, itd.
- Autor: Akademik prof. dr Ivan Knajtner
- Knjiga: Kozmetika
- Kontakt tel.: 011/31 95 168, 063/23 94 11
