Zdrava ishrana

Zdrava ishranaParadoks današnjeg vremena, između ostalog, ogleda se i u činjenici da je gojaznost jedan od najvećih problema čoveka i to baš u društvu koje promoviše fizičku privlačnost. Fizički izgled u ova doba vizuelnog doživljaja svega, svačega i svakoga gleda se i računa u svim aspektima ljudskog života. Privlačniji fizički izgled doživljava se kao ključ za otvaranje mnogih vrata. I dok mnogi, mladi i stariji žure u razne fitnes, spa, wellness centre, saune i estetske ordinacije, kod kozmetičara i frizera, često se zaboravlja ili pak zanemaruje srž problema. Svi ovi ljudi žure na sva ta mesta ne zarad sebe i svog boljeg stanja, svog boljeg zdravlja, već radi svog lepšeg izgleda. Ovakav pristup previše je površan. I dok se površnost može oprostiti ljudima koji će u potrazi za pravim receptom mršavljenja poslušati savete i preporuke raznoraznih stručnjaka i eksperata, površnost se ne može oprostiti ljudima koji preporuke daju. Profesija ne bi trebalo da se vodi površnošću, već da vodi računa o dobrobiti klijenata i zdravom i bezbednom putu ka mršavljenju. Svi koji se pridržavaju dijeta koje nisu zdrave, u nekom momentu snose posledice takvog režima ishrane. Budite ispred svog vremena i razmišljajte umesto svojih klijenata. Kada dođu u poziciju da osete pozitivne efekte Vašeg rada, sigurno će Vam biti zahvalni.

Svakom klijentu bi trebalo prići na poseban način. Osnovno pravilo je da klijent mora u potpunosti biti upoznat sa načinom Vašeg rada. Budite otvoreni i odmah na početku objasnite svom klijentu da od Vas ne može da dobije magični recept za mršavljenje koji će mu doneti savršenu liniju uz minimum odvikavanja od hrane i bez ikakvog fizičkog napora, a budite i dosledni.

Današnji način života umnogome otežava čoveku da se zdravo hrani i da uopšte vodi zdrav način života. Trka za poslom, unapređenjem ostavlja malo vremena za sebe. Najvažnija stvar koju klijentu morate na prvom mestu objasniti je da bez fizičke aktivnosti nema zdravlja. Naravno, količina i kvalitet fizičkog napora nije ista za sve starosne grupe, a mora se voditi računa i o zdravstvenom stanju klijenta. Osnovna fizička aktivnost, lagana šetnja, može biti od velike koristi. Savetujte svoje klijente da šetaju minimum pola sata dnevno.

Objasnite svom klijentu da dijeta ne predstavlja odricanje od svega onoga što voli da jede, objasnite da dijeta nije i ne mora biti rigorozna, kao ni nagla. Poslednje što je potrebno bilo kom čoveku je da naglo menja svoje navike. Morate umeti da objasnite da ono što Vi savetujete nije dijeta koja će trajati izvesno vreme da bi se posle tog vremena vratili na staro, objasnite da je ono što Vi nudite dugoročnog karaktera, da Vi učite ljude kako da sami vode zdravu ishranu.

Svaki početak je uvek težak. Samo uvođenje u dijetu mora biti postupno i postepeno. To je mnogo lakši i efikasniji način počinjanja dijete. Jedna od veoma važnih stvari kada je u pitanju dijeta je to da ste Vi samo neko ko će klijentu dati osnovne smernice, naučiti ga kako da sam vodi računa o svom zdravlju i o svom izgledu. Samo čovek koji je dovoljno odlučan može da stvori zdrav način razmišljanja o ishrani i zdrav sistem ishrane za samog sebe, Vi ste tu da mu pomognete da izgradi svoju odlučnost i da na njoj temelji svoj dalji napredak.

Objasnite klijentu da poenta dijete nije lišavanje hrane koju voli, mršavljenje do iznemoglosti, već upravo je poenta biti pun energije, osećati se zdravo. Naučite klijenta da jede pametno. Stalno podsećajte klijente da zdrava ishrana smanjuje rizik od mnogih oboljenja, kao što su srčana oboljenja, rak, dijabetes, depresija. Zdrava ishrana čini čoveka snažnijim, poboljšava pamćenje.

Dijetu predstavite samo kao zdrav način ishrane neophodan svakom čoveku u svakom momentu života. U dijetu ga uvodite postepeno, jer će je lakše prihvatiti kao niz malih koraka, nego kao jedan veliki i drastičan. Drastične promene ishrane čak i nisu zdrave, niti preporučljive, mada ih danas mnogi savetuju(postoje razne dijete koje se baziraju na drastičnom smanjenju unosa hrane, ali takve dijete su kratkoročne i čovek se obično brzo vrati starim navikama). Nemojte da opterećujete klijenta računanjem unosa kalorija i potrošnje kalorija(iako je veoma važan ovaj balans između unetih kalorija i potrošenih za održavanje telesne težine). Savetujte uvođenje redovnog unosa voća i povrća u dovoljnim količinama. To je nešto što nije teško podneti za početak i neće navoditi na varanje samog sebe. Veliki broj neuspelih dijeta se javlja upravo zbog nedostatka ovog pravila postepenosti. Kada čovek naglo mora da menja navike, češće se dešava da ubedi sebe da je to preveliki korak za njega i prevelika promena pa brzo odustane, razočara se u sebe.

Voće i povrće su temelj zdrave ishrane. Niskokalorični su, a sadrže hranljive sastojke neophodne za zdravu ishranu. Voće i povrće puni su vitamina, minerala, biljnih vlakana, antioksidanasa. Zeleno voće i povrće sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, vitamine A, C, E, K, koji ojačavaju krvnu sliku i respiratorni sistem. Slatko povrće sadrži zdravu slatkoću i daje je obrocima što smanjuje želju za slatkišima(kukuruz, luk, šećerna repa, krompir, itd.). Bobičasto voće je dobro za prevenciju kancera, jabuke sadrže biljna vlakna, pomorandže i mango vitamin C, itd. Savetujte klijenta da kupuje sveže voće i povrće što češće.

Umerenost je jedno od važnih pravila, takođe. Stavovi da su dijete strogo odricanje i da čovek može da se odluči ili da gladuje, tj. da drži dijetu ili da jede, u potpunosti su pogrešni. Na početku morate svog klijenta naučiti osnove. Na prvom mestu morate objasniti svom klijentu važnost unošenja u organizam raznovrsne hrane. Važnost ovog pravila i nije tako teško objasniti. Različita hrana sadrži različite hranljive sastojke neophodne ljudskom organizmu. Samo da podsetimo, ljudskom organizmu su neophodni minerali, vitamini, masti, belančevine, ugljenihidrati i balans između svih ovih hranljivih sastojaka. Nemojte klijentu nikada da zabranjujete određenu hranu. Po prirodi stvari ta hrana će mu biti najprimamljivija. Nema ničeg lošeg u tome da se ponekad pojede neki slatkiš ili omiljeno jelo, ali je veoma važna veličina unete porcije. Smanjivanje porcija je način i da se postepeno prestane unositi hrana koja nije poželjna. Naučite klijenta da je pravilo malih porcija veoma važno. Jer pored toga šta se jede veoma je važno i kako se jede. Ubrzan ritam života doveo je do toga da najveći broj ljudi obroke uzima na brzinu samo kako bi pregurali dan. Ova navika je prvo što mora da se odstrani. Objasnite klijentu da mora da uživa u svom obroku, da jede polako, da dugo žvaće i da prestane sa unosom hrane i pre nego što oseti da je sit. Mozgu je neophodno neko vreme da obradi informacije i sigurno je da ukoliko se prestaje sa unosom hrane tek kada se u potpunosti oseti sitost, to znači da se čovek već prejeo. Redovno unošenje tečnosti je naravno veoma važno, jer će se često dešavati da čaša vode ili soka(ceđenog) može zadovoljiti trenutnu želju za hranom. Voda je naravno veoma važna. 75% našeg tela čini voda, voda ispira naš sistem i oslobađa ga toksina i otpadaka. Voda se u organizam unosi i uzimanjem voća i povrća koje sadrži veliki procenat vode. Tako je i lakše uneti onih obaveznih minimum 8 čaša vode dnevno.

Ugljeni hidrati moraju biti sastavni deo ishrane, ali je važno da naučite klijenta koji su to ugljeni hidrati dobri i zdravi, a koji to nisu. Naučite klijenta da pravi razliku između “dobrih” i “loših” ugljenih hidrata. “Dobri” ugljeni hidrati su nepohodni za organizam dok bi “loše” trebalo izbegavati. “Dobre” ugljene hidrate sadrže: mahunarke, voće i povrće, dobri ugljeni hidrati se vare polako i daju osećaj sitosti, a drže i nivo šećera i insulina stabilnim. Loše ugljene hidrate sadrže: proizvodi od belog brašna, rafinisani šećer, beli pirinač. Svi ovi proizvodi su obradom uglavnom izgubili svoje hranljive sastojke. Loši ugljeni hidrati se brzo vare i uzrokuju nagle promene nivoa šećera u krvi, samim tim i energije.

Uključivanje što više hrane sa celim zrnom(pšenica, ječam, pirinač, itd.). Sigurno je da će klijent eksperimentišući, pronaći svoje omiljeno zrnevlje. Izbegavati rafinisano zrnevlje, cerealije koje nisu napravljene od celog zrna. Žitarice sadrže fitohemikalije i antioksidanse koji su dobri u prevenciji srčanih oboljenja, kancera i dijabetesa.

Hranljiva dijetetska vlakna koja se nalaze u voću, povrću, žitaricama su veoma važni za održavanje digestivnog sistema u dobrom stanju. Pomažu da se održi nivo šećera u krvi stabilnim i daju energiju koja traje. Dnevno bi trebalo unositi 20-30 grama vlakana, ali većina ljudi unosi polovinu ili manje. Postoje 2 vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva. Rastvorljiva se rastvaraju u vodi, pomažu u snižavanju nivoa masnoća u krvi i održavaju nivo šećera stabilnim(mahunarke, voće i proizvodi od ovsa, zobi). Nerastvorljiva vlakna se ne rastvaraju u vodi već se prenose kao takvi kroz sistem za varenje(povrće, proizvodi od celog zrna žitarice).

Kao što postoji podela na dobre i loše ugljene hidrate, tako postoji i podela na dobre i loše masti. Zdrava mast je dobra jer hrani mozak, srce i ćelije, kožu, kosu i nokte. Hrana bogata nekim omega 3 masnim kiselinama dobra je u prevenciji i lečenju nekih kardiovaskularnih bolesti, poboljšava raspoloženje i pomaže u sprečavanju demencije.

Zdrava ishrana mora da sadrži:

  • Mononezasićene masti iz biljnih ulja(kanola ulje, kikiriki, maslinovo), sadrže ih i avokado, badem, lešnik, semena kao što su bundevino seme, susam.
  • Polinezasićene masti uključuju omega 3 i omega 6 masne kiseline, sadrži ih riba(haringa, losos, skuša, sardela, sardina), suncokret(neprženi), kukuruz, soja, orasi.
  • Zasićene kiseline se nalaze uglavnom u hrani životinjskog porekla, crvenom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima. Zasićene masti su teže probavljive i sadrže visok nivo holesterola.
  • Belančevine nam daju energiju. Belančevine su od krucijalnog značaja za rast i razvoj ćelija, tkiva i organa. Nedostatak belančevina u ishrani može usporiti rast i razvoj, smanjiti mišićnu masu, oslabiti imunitet, oslabiti srce i respiratorni sistem. Posebno su važne za razvoj dece. Zdrava ishrana podrazumeva unos raznih vrsta belančevina(hrana koja sadrži belančevine: mahunarke, orasi, bademi, pistaći, sočivo, grašak, zrnevlje, proizvodi od soje). Izbegavati ovu hranu kada je pržena i posoljena.
  • Hranu bogatu belančevinama ne bi trebalo unositi u prevelikim količinama. Trebalo bi se odlučiti za hranu koja sadrži belančevine, kao što je riba, piletina, ćuretina, jaja, itd. Uzimati meso koje nema hormona.
  • Kalcijum i vitamin D su važni za jake kosti, hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D neophodno je redovno unositi, vitamin D je od velikog značaja za optimalno upijanje kalcijuma u tankom crevu. Preporuka stručnjaka je da se uzima 1000 mg kalcijuma dnevno i 1200 mg ukoliko imate preko 50 godina. Čak se preporučuje uzimanje suplemenata kalcijuma ukoliko ovaj nivo ne može da se dobije iz hrane. Kalcijumom su bogati: mlečni proizvodi, koji su obogaćeni vitaminom D, mahunarke, suvi grah, povrće sa tamnozelenim lišćem(kelj).
  • Ograničiti unos šećera, soli i rafinisanog povrća. Šećer uzrokuje probleme kao što su artritis, dijabetes, osteoporoza, glavobolja, depresija.
  • Kontrolisati unos šećera u organizam. Izbegavati sokove sa šećerom. Izbegavati gotova jela.
  • So, sama po sebi, nije loša za ishranu, ali je problem što najveći broj ljudi unosi više soli nego što je potrebno. Dnevna doza bi trebalo da bude 1 kafena kašičica soli(oko 2300 mg), ali je taj unos veći.
  • Izbegavati brzu hranu, prženu, supe iz kese.
  • Naravno, kad god je moguće trebalo bi spremati hranu, kuvati je.

Činjenica je da je zdrava ishrana način života i način razmišljanja. Ukoliko uspete da svoje klijente dovoljno zainteresujete i zaintrigirate, ukoliko osete dobrobit pridržavajućih se Vaših saveta u odabiru zdrave hrane, toliko da taj posao preuzmu na sebe, znaćete da ste uspeli u svojoj misiji, misiji stvaranja pojedinca sposobnog da razmišlja o svom zdravlju dok ono nije ugroženo.