Jedan od principa savremenih spa-tretmana glasi da treba koristiti iskustva iz raznih oblasti. Specijalisti za spa-tretmane pored medicinske tehnologije, koriste i iskustva psihologa i sportista. Na primer, u talasomasaži su sjedinjene tehnike senzorne deprivacije i džudoa!
Savremena spa-industrija odlikuje se razvojem novih tendencija i realizacijom najneočekivanijih ideja. Mnoge od njih vuku korene iz srodnih oblasti – terapije u vodi, banjskog lečenja, rehabilitacione medicine i praktične psihologije. Talasomaža predstavlja primer ovih inovativnih metoda, koji su osmislili specijalisti Centra za proučavanje bioklimatologije, prirodne medicine i talasoterapije, koji radi u okviru talaso-centra „Terme del Parco“, u banji Forte Vilidž, na Sardiniji. Reč je o hidroterapeutskoj, relaksacionoj tehnici koja se primenjuje u okviru osnovnog programa talasoterapeutskog centra – i naziva se „talasoterapeutska maršruta“. Ona se sastoji od naizmeničnih kupki u bazenima sa morskom solju razne koncentracije (od hiper do hipoosmotičke) i na različitim temperaturama (od visoke do prilično niske). Talasomasaža se obavlja u drugom bazenu talasoteraputske maršrute. Temperatura vode u njemu je slična temperaturi ljudskog tela (34-38 C) dok je koncentracija morske soli visoka. Prijatna temperatura i visok sadržaj soli magnezijuma, ubrzavaju procese razmene jona i doprinose dubinskoj relaksaciji mišića. Takođe imaju pozitivan uticaj na opuštanje uma, proširenje perifernih krvnih sudova, kao i pospešivanje metaboličkih procesa.
Treba da naglasimo da magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, kontrakcijama mišića, obezbeđivanju imunološke zaštite. Nedostatak magnezijuma izaziva razdraženost, potištenost, depresiju, grčeve mišića, itd. Telo pluta po rastvoru zasićenom solju, sile gravitacije nisu tako jake, pritisak tkiva i kompenzaciono naprezanje mišića se umanjuju, što sve zajedno izaziva izuzetno prijatno iskustvo plutanja u bestežinskom stanju. Efekat bazena sa visokom koncentracijom soli natrijuma dopunjuje bazen sa morskim uljima – gde se i završava proces razmene između tela i slanog rastvora. Takođe se sprovode specijalni tretmani za ubrzavanje sratstanja koštanih tkiva kao i razne vežbe za psihofizičku relaksaciju. Kao i u prethodno pomenutom bazenu, temperatura vode je viša od 34 C. Tehnika talasomasaže se zasniva na konceptu energetskih meridijana koji su veoma poznati u različitim medicinskim školama na Istoku (kineskoj, japanskoj, indijskoj, tajlandskoj, itd.) Delujući na određene tačke na telu, maser može po potrebi da ubrza ili uspori tok životne energije poznate kao „či“, da aktivira ili uspori funkcije u različitim oblastima organizma.
Određeni delovi na površini tela se posmatraju kao proaktivne zone unutrašnjih organa, zbog čega im se poklanja osobena pažnja. Pri tome je neophodno napomenuti da ne postoji jedna utvrđena shema talasomasaže. Ovaj vid masaže je u ogromnoj meri sastavljen od improvizacija, pri čemu specijalista treba pažljivo i brzo da reaguje na najsitnije signale koje pacijent šalje. Reč je o promeni ritma disanja, mimici, gestovima, itd. Kako bi se postigla vrhunska efektivnost, oni koji su osmislili ovu masažu, iskoristili su znanja iz istočnjačkih borbenih veština, tačnije, džudoa. Poznato je da reč „džudo“ označava „blagi put do pobede“. Virtuozni pokreti se ne zasnivaju na velikoj fizičkoj snazi već na koncentraciji usmerenoj ka protivniku, predviđanju njegovih namera i instinktivnom reagovanju. Talasomasaža kao inovativna tehnika sjedinjuje dostignuća metoda kao što su flouting i vatsu.
Flouting (od engl. float-plutati po površini vode) predstavlja metod relaksacije u toploj kadi sa rastvorom soli (morske ili Glauberove soli, to jest, sulfat-magnezijuma). Koncentracija rastvora omogućuje telu da se održava u vodi u „bestežinskom stanju“. Pionirom tog metoda se smatra američki neurofiziolog Dž. K. Lili, specijalista za senzornu deprivaciju. Šezdesetih godina, on je sprovodio eksperimente u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, primenjujući na pacijentima višečasovno potapanje u toploj, slanoj kupki, u besprekornoj tišini i tami. Na taj način je otkrio da se u pomenutim okolnostima postiže intenzivno opuštanje mišića koje nije moguće ni pod kakvim drugim uslovima. Svest čoveka postepeno prestaje da reaguje na čulne nadražaje i javlja se osećaj unutrašnje ispunjenosti i slobode. Kada se čovek oslobodi neophodnosti da obrađuje spoljašnje informacije, on dostiže posebno mentalno stanje. Iako su se na kraju utisci kod različitih ispitanika u velikoj meri razlikovali, svi su taj osećaj opisali kao autentični doživljaj koji ih je preporodio. Psiholozi dovode taj osećaj u analogiju sa „doživljavanjem raja“, koj mogu da iskuse bebe plivajući u utrobi majke. U današnje vreme se komora za senzornu deprivaciju (koju još nazivaju i „samadhi kadom“, ili kadom za budističko prosvetljenje) primenjuje u najrazličitijim oblastima. Mnogi evropski i američki spa-centri uključuju u svoj program i ovu metodu koja za jedan sat obezbeđuje organizmu onoliko odmora koliko i sedam časova čvrstog sna. Na bazi floutinga se zasniva i terapija R.E.S.T. (Restricted Enviromental Stimuli Therapy) – specijalni metod prevladavanja stresa, hroničnog umora i depresije. Konačno, postoji i „flouting joga“, koju je osmislila Šošana Lejbner, ćerka prvog proizvođača „samadhi kade“.
„Vatsu“ predstavlja „vodenu“ varijantu metode šijacu, japanskog sistema akupresorne masaže. Pri primeni ove masaže pacijent se nalazi u toploj vodi (termalnoj, morskoj ili onoj iz vodovoda), njegova glava je položena na ruku masera ili specijalni jastuk. Vatsu se preporučuje za relaksaciju osobama koje se teško opuštaju prilikom uobičajenih vidova masaže.
Talasomasaža sjedinjuje prednosti oba navedena metoda i prevazilazi njihove rezultate zahvaljujući unetim inovacijama. Za razliku od floutinga, ova masaža se ne izvodi u izolovanoj komori, već u otvorenom bazenu, okruženom rastinjem tipičnim za Sredozemno more. Šum vetra u krošnjama borova, plavo nebo i mirišljavi vazduh – kao klimatski faktori koji blagotvorno utiču na zdravlje, takođe omogućuju pacijentu da se opusti uz harmonične vibracije prirode. Za razliku od metode vatsu, kod talasomasaže je efekat plutanja intenzivniji i omogućuje maseru da održava telo pacijenta na površini vode i omogući mu dodatni osećaj slobode. Ovaj metod je stoga orijentisan ka individualnosti pacijenta- ne samo na njegovo fizičko stanje u datom trenutku, već i na duševno stanje. Često se primenjuju postupci poput ljuljanja, rotacija i drugih improvizacija koje sliče plesu, dok specijalna muzika dopunjuje ceo tretman na poseban način. Telo pacijenta se kreće „niz vodu“, poput morskih algi.
