Korisnost probiotika za zdravlje želudačno-crevnog trakta je neosporna. Do nedavno se o primeni bakterija u kozmetičke svrhe nije mnogo znalo, jer se koža ne smatra uobičajenom sredinom u kojoj postoje lakto – i bifidobakterije. Danas biotehnologija stvara proizvode sa probiotičkim kompleksima koji se koriste u kozmetologiji.
Pojam probiotici u klasičnom smislu obuhvata žive bifido ili laktobakterije, koje se ubacuju u organizam u cilju normalizacije crevne mikroflore. Pretpostavlja se da proizvodi koji sadrže probiotike imaju čitav niz korisnih svojstava. Odlikuju se sposobnošću da ojačaju otpornost organizma prema infekcijama, imaju antialergijska svojstva, regulišu i stimulišu varenje hrane. Zbog toga se probiotički proizvodi primenjuju u lečenju najrazličitijih oboljenja. Shodno tome, mnogi lekari preporučuju korišćenje ovih proizvoda u vidu farmaceutskih proizvoda, za korekciju pojave različitih dermatoza. Proces izučavanja uticaja probiotika na organizam čoveka i dalje traje, ima još mnogo nejasnih i neobjašnjenih pretpostavki. Zbog toga je interesovanje naučnika za ovu temu nepresušno, istraživanja su započeta na primeni korisnih dejstava probiotika u oblasti kozmetologije. Poznato je da se normalna mikroflora kože suštinski razlikuje od mikroflore creva. U sastav stalno prisutne flore kože ulaze Staphylococcus epidermis, Staphylococcus aureus, Microococcus spp., Sarcina spp, Propionibacterium spp. U epidermu se povremeno mogu javljati i drugi mikroorganizmi kao što su Escherichia coli, Candida albicans i mnogi drugi. U nekim oblastima kože mogu se sresti nepatogene mikrobakterije koje su postojane na kiseline. Shodno tome, lakto i bifidobakterije ne predstavljaju sastavni deo normalne mikroflore kože, zbog čega je primena živih kultura na epiderm verovatno uzaludna. Isto tako je jasno da korisnim svojstvima ne raspolažu samo bakterije, već i proizvodi njihovih aktivnosti, koje se takođe od davnina primenjuju u vidu preparata za unutrašnju upotrebu.
Zbog toga, kada se govori o probioticima u kozmetici, po pravilu treba imati u vidu primenu takozvanih probiotičkih kompleksa koji utiču na suspenziju bifidobakterija. U sastav kompleksa ulaze proizvodi aktivnosti bifidobakterija, na primer, organske kiseline (mlečna i sirćetna kiselina), vitamini iz grupe B i K, polisaharidi, prirodne antimikrobne supstance, mlečni proteini. Eksperimenata u kojima se razotkrivaju sva dejstva probiotičkih kompleksa još uvek nema, tako da se o mehanizmu njihovog dejstva možemo samo nagađati.
PRETPOSTAVKE O MEHANIZMU DELOVANJA PROBIOTIKA
Mlečna, sirćetna i jantarna kiselina koje grade kiselost pH, pogubno deluju na patogene mikroorganizme i stimulišu reparacione procese. Vitamini iz grupe B (B1, B2, B6) učestvuju u razmeni energije i hranljivih materija, u procesima regeneracije i obnavljanja ćelija, sprečavaju suvoću i nadražaj kože. Vitamin K svojim dejstvom doprinosi jačanju krvnih sudova. Antimikrobne supstance koje nastaju iz bifobakterija sprečavaju razvoj uslovno-patogene flore, to jest, stafilokoka. Ispitivanja in vitro i in vivo pokazuju bezopasnost kompleksa prilikom spoljne upotrebe, tj. ovaj kompleks nije izazvao nadraženost kože (indeks dejstva na nadraživanje je 0,00), dok je aktivnost njegovog ingredijenta doprinela povećanoj otpornosti kože na spoljašnja dejstva i stabilizaciji funkcije imunološog sistema kože. Metoda in vitro pokazala je da nakon obrade kulture keratinocita probiotičkim kompleksom, ultravioletno zračenje izaziva slabije oslobađanje medijatora sa imunosupresivnim svojstvima, kao i smanjene vrednosti markera povezanih sa povredama ćelija. Takvi rezultati mogu da govore o povećanoj otpornosti ćelijske kulture prilikom štetnih spoljašnjih dejstava. Pri ispitivanjima in vivo učestvovala je grupa dobrovoljaca kojima je na deo kože stavljan natrijum dodecil sulfat (SDS) kako bi se izazvao nadražaj kože.
Nakon obrade kože probiotičkim kompleksom crvenilo je bilo umanjeno, u poređenju sa placebo grupom i netretiranim delom. Devetog dana još jednom je izvedena obrada kože ovim sulfatom i procenjen je nivo eritema. Na delu na kojem je primenjivan probiotički kompleks, nivo eritema bio je znatno niži nego kod placebo i kontrolne grupe. Dobijeni rezultati su bili dovoljni za primenu probiotičkog kompleksa u kozmetičkim proizvodima za spoljašnju upotrebu. Iako ne postoje jasni podaci o mehanizmu delovanja probiotičkog kompleksa, kozmetika sa sadržajem probiotika se koristi skoro 10 godina.
SPEKTAR PRIMENA PREPARATA SA PROBIOTIČKIM DEJSTVOM
Preparati izrađeni na osnovu probiotičkih kompleksa koriste se u cilju zaštite epiderma, stabilizacije imuniteta kože i zaštite od dejstava spoljašnjih činilaca. Oni mogu umanjiti sklonost kože ka nadraženju, obnavljaju je, povećavaju njenu otpornost na različite faktore stresa, umiruju nadraženu i povređenu kožu. Na taj način, u zavisnosti od recepture konkretnih kozmetičkih sredstava koji sadrže probiotički kompleks, moguće ih je koristiti za različite tipove kože u cilju stimulacije reparativnih procesa, stabilizacije imuniteta kože, umanjivanju razdraženosti, zaštite od povreda, naročito od fotopovreda, kao i u cilju uspostavljanja lipidne barijere (na primer, posle pilinga kože). Spektar primena kozmetičkih sredstava sa probioticima ovim spiskom nije ograničen: oni neguju kožu i daju joj vlažnost, deluju kao preventiva za pojavu bora, izjednačuju boju tena i posvetljuju pigmentaciju.
EKSPERIMENTI, PERSPEKTIVE I PLANOVI ZA DALJU PRIMENU
Probiotički kompleks koji se danas koristi sadrži lizat bifidobakterija u određenoj količini mleka. On je uključen u sastav čitavog niza kozmetičkih preparata već dugi niz godina. Ove grupe preparata se primenjuju u cilju poboljšanja reparativne funkcije kože. Takođe se radi na liniji preparata koji sadrže probiotički kompleks kao osnovni sastojak. Osim njega, kremasta masa sadrži i druge komponente koje poboljšavaju zaštitnu funkciju kože: skvalen (antioksidans), hidrolizovane mlečne i biljne proteine, kompleks aminokiselina, kofermente i vitamine (serin, prolin, arginin, glicin, niacinamid, inozitol, ubihinon), dok su kasnije pridodati i miorelaksanti. Svi preparati se dobro upijaju, tako da sprečavaju i umanjuju simptome nadraženosti kože, daju koži vlažnost, smanjuju njenu osetljivost čak i kod pacijenata čija je koža sklona različitim dermatitisima. Tako da dosadašnja istraživanja preporučuju primenu probiotičkih kompleksa u kozmetologiji. Danas se sprovode mnoga ispitivanja o efikasnosti primene preparata sa probiotičkim kompleksom kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom, ekcemima i seboroičnim dermatitisom. Javlja se potreba za pružanjem objektivnih činjenica kojima se može objasniti mehanizam međudejstva probiotičkog kompleksa i kože.
