Trajna šminka se ne primenjuje samo kod ljudi koji žele da poboljšaju svoj spoljašnji, estetski izgled. Ova intervencija je veoma aktuelna i u slučajevima kada estetska dermopigmentacija predstavlja jedino rešenje u cilju poboljšanja spoljašnjeg izgleda u okviru nekog medicinskog problema, kao na primer kod pacijenata sa vitiligom.
Vitiligo predstavlja oboljenje iz grupe dishromije kože i karakteriše se pojavom depigmentovanih delova kože, koji su bele boje i javljaju se kao rezultat gubitka ili smanjene funkcije melanocita. Termin „vitiligo“ potiče od latinske reči „vitium“ koja označava grešku ili nedostatak. Postoji druga teorija o poreklu reči, naime reč „vitilus“ znači tele, naime telad često imaju šarenu kožu.
Među specijalistima u današnje vreme ne postoji jedinstveni stav o mogućim uzročnicima pojave vitiliga
Ovo oboljenje poznato je još od davnih vremena. Oboleli od vitiliga čine 0,5 – 4% stanovnika zemljine kugle (što odgovara broju od 40 miliona ljudi). Bolest se može pojaviti u bilo kojoj starosnoj dobi, mada se u 70% javlja do 20-e godine života. Među lekarima različitih specijalnosti u današnje vreme ne postoji jedinstveni stav o uzrocima (spoljašnjim i unutrašnjim) i uslovima pojave vitiliga. Smatra se da je glavni unutrašnji uzrok stres, dok u grupu spoljašnjih uzroka spadaju: konstantno trenje ili često povređivanje određenog dela kože, prekomerno sunčanje i upotreba hemijskih sredstava. U unutrašnje faktore se ubrajaju i razni infektivni i toksični agensi. Kada je reč o uzajamnoj povezanosti vitiliga i patoloških stanja unutrašnjih organa, treba reći da o tome postoje različita mišljenja. Vitiligo se ne sreće češće kod ljudi sa bolestima štitne žlezde, jetre ili na primer, crevnih infekcija, nego kod opšte populacije. Takođe ne postoje ubedljivi dokazi o naslednosti bolesti vitiliga. Može se govoriti o mogućem postojanju naslednih predispozicija u pogledu imunoloških i vegetativnih karakteristika, što opet ne govori o njegovoj naslednoj osnovi. Postojanje vitiliga može se uočiti kod nekih neuroendokrinoloških oboljenja ili poremećaja, koji se razvijaju nakon nervnih i psihičkih trauma.
Lekari različitih specijalnosti navode pojavu predispozicije za razvoj vitiliga kod ljudi koji se bave proizvodnjom formaldehidnih smola ili rade u gumarskoj industriji. Kod mnogih obolelih od vitiliga, nakon opsežnih laboratorijskih analiza, primećena je narušena ravnoteža u količini pojedinih vitamina, zatim bakra, gvožđa i cinka, kao i drugih mikro i makro elemenata u organizmu. Poslednjih godina naučnici govore o poremećajima na nivou imunog sistema, zbog kojih se može razviti ova bolest. Depigmentacija kože objašnjava se sprečavanjem proizvodnje fermenta tirozinaze koji je neophodan za pigmentaciju kože. Vitiligo ima, po pravilu, hronični tok. On počinje pojavom bledo-roze ili mlečno-belih fleka koje vremenom postaju potpuno depigmentisane, dok okolna koža ostaje neizmenjena. Postepeno se fleke povećavaju i dobijaju jasne granice, prelazeći u kružne ili ovalne oblike koji se često stapaju. Njih okružuju zone hiperpigmentacija ili koža potpuno normalne boje. Žarišta depigmentacije mogu biti grupisana u jednu ili više fleka na bilo kom delu epiderma, ali češće se javljaju na otkrivenim mestima kao što je lice (oko očiju i usta), na vratu, gornjim i donjim udovima. Efikasna terapija vitiliga predstavlja jedan od aktuelnih problema u savremenoj dermatologiji. Lekari primenjuju sve raspoložive metode od masaže biološki-aktivnih tačaka do presađivanja donatorskih delova epiderma. Vitiligo ne izaziva fizičku bol kod pacijenata, usled čega je srž ovog problema zapravo njegov uticaj na psiho-socijalni status pacijenta, što može dovesti do psihičkih i emocionalnih poremećaja. Lečenje vitiliga traje dosta dugo i ponekad nije efikasno, zbog čega mnogi pacijenti sprovode kamuflažu depigmentisanih delova epiderma, uz pomoć tretmana estetske dermopigmentacije. Lekar specijalista treba vrlo precizno da odaberu pigment koji će se koristiti u tretmanu. Imajući u vidu da zdrava koža ima složeni spektar boja, izbor pigmenta koji će u potpunosti odgovarati tonu kože pacijenta, praktično je nemoguć. Kako bi se maksimalno uskladila boja pigmenta sa kožom obolelom od vitiliga i sa okolnom kožom, neophodno je poštovati nekoliko pravila.
- Ne treba upotrebljavati monohromni pigment jer će se on jasno razlikovati, ukoliko se okolna koža izloži dejstvu ultraljubičastih zraka.
- Pacijent se mora upozoriti: dermopigmentacija daje efekat kreme za toniranje kože i nema prirodnu boju, usled čega treba koristiti dekorativna kozmetička sredstva za prikrivanje razlika i ublažavanje granice između delova kože sa vitiligom i zdrave kože.
- U cilju najefikasnijeg odabira tona koji odgovara zdravoj koži, preporučuje se proba tonova i boja. Mešaju se neophodne pigmentne boje i nanose se na problematične delove kože. Nakon zarastanja posle mesec dana, vrši se procena dobijenih rezultata po stepenu jasnoće i sličnosti sa okolnom kožom. Ako je neophodno, koriguje se spektar boja.
- Na depigmentovanoj koži, pigment izgleda izrazitije nego na zdravoj. Zbog toga treba odabrati pigment koji će ostati praktično nepromenljiv.
- Nakon trajnog šminkanja, često zdrava koža sa normalnim nivoom melanina dobija topliji ton, tako da pigment dobija hladniju nijansu i plavkasti ton. Kod depigmentirane kože se to ne događa jer se osnovna boja pigmenta ne menja.
- Najčešće je koža oko delova obolelih od vitiliga žućkaste nijanse (kao posle sunčanja). Zbog toga, pigment treba da bude na bazi žute boje, a ne narandžaste ili roze. U protivnom, mogu se javiti mesta sa ružičastim flekama.
- Neophodno je napomenuti da pigmenti za dermopigmentaciju kada je reč o količini bele boje u njima ne smeju biti previše gusti. To znači da se prirodna boja kože ispod njih ne vidi. Što se deblji sloj pigmenta stavi, to će biti snažniji efekat „prebojenosti“. Preporuka je da tokom pripreme pigmenta smesa bude što tečnija, radi formiranja odgovarajuće mešavine.
Pre same intervencije potrebno je upozoriti pacijenta da za dobijanje željenog rezultata, može biti potrebno nekoliko tretmana, kao i korektivnih zahvata. Važno je objasniti da su nega i zaštita kože posle intervencije u oblastima gde je izvedeno pigmentovanje neophodne, kao i da tretiranu kožu treba štititi od sunca tokom celog života.
